Viktorija Janić, samostalna vizuelna umetnica primenjenih umetnosti, srpskog porekla, rođena je 30. novembra 1975. godine, u centralnom regionu Južne Bačke, u Bačkoj Palanci, Srbiji. Njen naklon i duboka strast ka primenjenoj umetnosti datira još iz detinjstva. Još kao devojčica je ispoljavala zainteresovanost da istražuje različite oblike umetnosti, da bi je kasnije, ta istančana osetljivost i senzibiltet prema lepotama umetnost i prirodi same umetnosti usmerili upravo ka njoj. Osnovnu školu završava u Novom Sadu, gradu u kome je završila i srednju poljoprivrednu školu. Nakon srednje škole odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde upisuje, a potom i završava studije na državnom koledžu Severne Virdžinije u Aleksandriji.Oblast studiranja: – “Poslovna administracija”. Za svoje zalaganje iz kabineta gradonačelnika – Harisburg grada, Pensilvanija, Sjedinjene Američke Države –dodeljeno joj je počasno državljanstvo grada Harisburga od strane gradonačelnika Stefana R. Rida, 7. jula 2009.godine.Nakon povratka u Srbiju 2011. godine, upisuje osnovne studije na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend Univerziteta u Beogradu, iz oblasti Ekonomije –“Međunarodni biznis”. Diplomirala je 2014. godine, na temu: – “Kriterijumi za donošenje investicionih odluka u savremenim uslovima poslovanja”. Svoju posvećenost onome što radi, pokazala je kroz objavljeno istraživanje na temu: –“Franšizing kao oblik za pokretanje i razvoj preduztničkog biznisa u Srbiji”.Uspešno je upisala i specijalističke studije na državnom Univerzitetu u Novom Sadu, oblast studiranja: – “Bankarstvo i osiguranje”, i svoju karijeru i dalje je usmeravala u tom pravcu. Odredjen broj godina je radila u korporativnim sistemima, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Iako se pokazala kao veoma sposobna poslovna žena, Viktorija Janić odlučuje da napusti bankarstvo i korporativni svet. Vodećise mišlju čuvenog američkog filozofa i pesnika Ralfa Valdoa Emersona (Ralph Waldo Emerson) da je svaki umetnik najpre bio amater kao slobodna umetnica zakoračila je u novi svet prateći svoj unutrašnji instinkt, prateći svoju strast koja je od malih nogu tinjala u njoj, strast prema umetničkom stvaralaštvu. Odlučna da istraživanjem, znanjem, veštinama, sposobnostima i resursima bira najbolju mogućnost za postizanje svojih ciljeva otvara novo poglavlje u njenom životu. Godine 2020. postaje član Udruženja Samostalnih Zanatlija Novi Sad, iste godine “Gradska uprava za privredu grada Novog Sada” podržava njen projekat i osniva “Art Studio Viktorija Janić”. 2021. godine “Ministarstvo privrede Republike Srbije” joj dodeljuje poseban setifikat sa posebnom oznakom “proizvod umetničkog zanata” koji podrazumeva stilizovanu oznaku otvorene šake ili sopstveni zaštitni znak. Takođe, 2022. godine postaje član udruženja „Unija poslovnih žena Vojvodine”. Viktorija Janić ima želju da nastavi svoj razvoj kao samostalna vizuelna umetnica primenjenih umetnosti i da svoje ideje implementira u mnoga druga umetnička dela.
IZJAVA UMETNIKA Ako je nešto ugradjeno u naš DNK i smatra se prirodnim darom, onda pravilna upotreba tog dara postaje naša moralna obaveza. Umetnost ipak nikad nisam doživljavala kao obavezu, ali je to moja nasušna potreba i način na koji iskazujem svoju viziju suštine. Umetnost ne poznaje različitosti, ona ih zapravo povezuje. Verujem u umetnost i nauku, te i nastojim svojim svakodnevnim radom povezati dve različite sfere, kao što su umetnost i matematika.Inspirisana Fibonačijem, geometrijom, zlatnim presekom, brojevima, odnosima,proporcijama i oblicima koji se nalaze u matematici jednako kao i u prirodi je upravo taj magični spoj što podjednako izjednačujem sa estetsko ugodnom proporcijom. Univerzum se vrti u spiralama dok se ove male umetničke skulpture i instalacije vrte u malom studiju, a vrteći se idem sve dalje i dalje sainovativnim idejama formirajući osnovne i kreativne oblike inkorporirajući ih matematičkim principima u svoja umetnička dela.
OPIS RADA Koristeći papirni filigran, na jedinstven način dizajniram dvodimenzionalne ili trodimenzionalne sculpture i umetničke kompozicije, kao što su apstraktna umetnost, flora i fauna, arhitektura, spomenici culture, portrete i sve što je potrebno za željenu umetničku kompoziciju instaliranu u pažljivo dizajniranu drvenu kutiju od lipe, zaštićenu staklenim okvirom. Zlatni presek i Fibonačijevi brojevi su impresionirali neke od najvećih umova kroz istoriju i dali su nam neka od najlepših umetničkih dela u kojima danas uživamo. Po uzoru na takvu viziju, u svojim umetničkim radovima, apstrakcijom ili aproksimacijom ovih matematičkih svojstava, preplićem simboliku elemenata u supstancijalnim i sićušnim elementima i objektima. Umetničke skulpture i instalacije predstavljaju kvalitet elemenata i objekata, bilo da su živa bića ili pak neživa priroda. Instalacije se rade na kartonskoj površini;dok se foreks ploče koriste za velike instalacije ili posebne formate. Proces nastanka umetničke instalacije varira od njene veličine i kompleksnosti.Pripremni radovi se sastoji od nekoliko segmenata, koji uključuju ogroman trud, rad i vreme posvećeno radu.
Привредна комора Војводине организована је као стручна асоцијација чији је основни смисао рада и пословања квалитетно пружање помоћи и услуга својим члановима и заступање њихових интереса.
Привредна комора Војводине, једна од најстаријих институција привреде и пословности,пролазила је кроз различите форме сопственог организовања, прилагођавања потребама својих чланова, али и државних потреба, израстала је у времену којесу диктирали процеси економског, историјског и политичког развоја.
Да ли је субјективан доживљај чланова који кажу да је она својеврсни Светионик привреде,пословности, науке, нових технологија, око кога се окупљају пословни и напредни људи, људи развоја, они којима је економија и будућност циљ или је реч о наглашавању сопственог значаја и није толико важно.
Истина је да она траје и да је у сваком историјском раздобљу имала своје дефинисано местоу привредној делатности.
Матица која окупља све оно продуктивно, амбициозно, креативно, жељно прогреса и напретка.
Привредна комора Војводине данас представља интересну, самосталну и пословно стручну организацију предузећа, предузетника и других облика организовања у привредној делатности, које повезују заједнички пословни интереси, али и интереси важнихза привреду у Покрајини.
Прва уметничка колонија под називом ,,Панонија - Прва наша'' у организацији Привредне коморе Војводине успешно је одржана у периоду од 7. до 11. новембра 2022 године на Салашу 137, на Ченеју.
На првој уметничкој колонији учествовали су признати, угледни уметници из Суботице и Новог Сада, који су својим ангажовањем допринели развоју и унапређењу уметничког стваралаштва Аутономне покрајине Војводине.
Уметници који су дали свој допринос су: Маја Ердељанин, Љубомир Вучинић, Ксенија Ковачевић, Моника Сигети, Данило Вуксановић, Весна Пантовић Јанић и Урош Недељковић. По завршетку уметничке колоније, последњег дана приређен је дан отвореног атељеа где су приказани настали радови.Уметничка дела са колоније,,Панонија - Прва наша'' изложена je у Галеријско-изложбеном центру Привредне коморе Војводнине.
Радовима са ове успесшно завршене прве уметничке колоније, обогаћен је вредан фундус уметнина Привредне коморе Војводине.
Изложба слика „Маховине и зидови“ Мастер центар-Привредна комора Војводине Кристина Стојић, текстилни дизајнер, рођена 06.06.1979. године у Руми. Завршила је средњу школу „Богдан Шупут“ у Новом Саду, а 2001. године и „Високу текстилну школу за дизајн“ у београду, смер дизајн текстила.
После студија почиње да ради у текстилној фирми „St. George“ као дизајнер неколико година. Ипак, љубав према цртању и сликању је произвела да се годинама опробава у разним техникама; осликавање текстила, осликавање обуће , „air brush“ техника и апстрактносликање акрилним бојама и кварцним песком.
На Инстаграму постоје две радне странице под именом @coolbrush_art (активна) i @coolbrush-design .
Изложбаслика под називом „Зидови и Маховине“ је инспирисана старим огуљеним,префарбанбим и рељефним зидовима. Рађена је акрилним бојама, гитом и кварцним песком.Текстура је доминантна, а линија се јавља као сусрет две површине на нетешпаклом.
-Небојша Бошњак, галериста (Нови Сад).
Сада већ више вековна традиција колекционарства уметничких дела у Војводини још увек траје, живи и развија се током последњих деценија новог миленијума.
Од оних најстаријих, из средине XIX века, а потом легендарног низа најзнаменитијих војводинашких и српских колекционара између два светска рата и у време непосредно после окончања ратних догађаја - Илић, Бељански, Мамузић – чија су стручно сакупљена уметничка дела већ музејски организована, детаљно пописана и уређена, изложена публици у познатим музејским колекцијама / установама Новог Сада - Легат Бранка Илића (као део Музеја града Новог Сада), Спомен збирка Павла Бељанског и Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића. Три легендарна колекционара су се међусобно познавала па и договарала историјским периодима својих колекција.
Новосађанин Небојша Бошњак (1955) се већ почетком осамдесетих запутио у Француску, у њену сликарску престоницу Париз, где је започео рад на излагачкој, издавачкој и продуцентској делатности. У Паризу и другим француским градовима организовао је преко педесет изложби различитих светских и француских уметника.
По повратку у Нови Сад 2017. године наставља свој про- дуцентски, кустоски и колекционарски рад у оквиру Галерије StuArts (www.galerijastuarts.com) где кроз организацију самосталних и колективних изложби, штампање каталога и монографија уметника промовише сликарство уметника са ових простора. Још у време свог боравка у Паризу Бошњак је започео прикупљање уметничких дела уметника који су били везани за његову матичну галерију, да би већ тада почео да размишља о сличним активностима у својој домовини, у исто време замисливши и „друге линије" свог колекционарског деловања, усмерене ка војвођанском сликарству друге половине XX века, сликарству регије одакле потиче.Као већ сасвим солидан познавалац српског и војвођанског послератног сликарства, са добрим везама и контактима са нашим истакнутим уметницима који делају у француској престоници, он је започео не само да прикупља радове наших уметника већ са њим остварује квалитетан однос и, потом, током наредних година, рађа бројне заједничке пројекте изложби, публиковање каталога и монографских издања. За домаће прилике, већ довољно разрађене и продуктивне, али везане скоро искључиво за државне и музејске установе, његов рад представља значајну новост која обогаћује и стимулише затечену ситуацију на пољу галеријског деловања.
Позната је чињеница о својеврсној посесивности колекционара уметничких дела према својим збиркама, из комерцијалних или неких других разлога, и у томе се Бошњак разликује од већине домаћих колекционара стасалих током последњихдеценија. Он, наиме, љубав према уметности радо дели и показује у циљу промоције наше модерне и савремене ликовне уметности. Несебично улажући свој труд, рад и акомулирано знање познаваоца уметничких токова, Бошњак је брзо стекао бројне пријатеље, колеге и поштоваоце свог рада.
Претварајући своју страст ка уметности, као и колекционари пре њега, своју колекцију користи за промоцију уметника са ових простора, оних који се већ могу сврстати у историју домаће уметности, али и оних који су у успону на свом сликарском и уметничком путу. Постаје тако један од ретких приватних промотера савременог сликарства и уметности Војводине и Србије. Кроз редован свакодневни рад и деловање на још увек скромној сцени "приватног предузетништва" међу нашим галеријским делатницима, Бошњак последњих година несебично промовише домаће уметнике и њихова дела, широм наше земље, али и у иностранству, доказујући да је савремена уметност национална, али и интернационална вредност коју има дубоког смисла приказивати, за коју се има смисла борити и приказивати.За ову изложбу у Новом Саду, у Галерији ликовне колоније Панонија, Бошњак је из своје богате колекције одабрао сликарске радове и цртеже уметника различитих генерација, од оних које можемо означити као класике - Милан Коњовић (1898-1993), Павле Блесић (1924-2022), Богомил Карлаварис (1924-2010), Здравко Мандић (1935-2012), Милорад Мића Михајловић (1936-2018), преко представника наивне уметности - Павел Хајко (1952), до сликара и графичара старије и средње генерације са различитим уметничким сензибилитетом - Миленко Букша (1946-2019), Радула Бошковић (1954), Ђорђе Беара (1955), Саша Добрић (1958), Душко Стојановић (1960), Радован Јокић (1962), Лео Баркарола (1964), Небојша Лазић (1965), Татјана Димитријевић (1965), Данило Вуксановић (1973), Моника Сигети (1979), Татјана Васовић-Бурсаћ (1981).
Ја, Ђорђе Вукадиновић, из Станишића, оснивач сам ликовног симпозијума „Вукадиновић“, којије настао 2013. године.
Данас је то удружење СРУ “Вукадиновић“. Упротеклом периоду одржано је четрнаест сазива међународног карактера.
Три сазива су одржана у Црној Гори, а једанаест у Републици Србији. На симпозијумима је учествовало више од двеста уметника из Републике Србије, БиХ, Црне Горе, Руске Федерације, Републике Белорусије, Украјине, Словачке, Мађарске, Турске, Немачке,Северне Македоније, Казахстана, Француске,Узбекистана и Јерменије. На основу потписаних споразума планирам да уз помоћ Руске академије уметности (РАХ), Московског савеза уметника (МСХ), Међународне академије уметности (МАКИ), Белоруске академије уметности, Грузијске академијеуметности, Савеза уметника Јерменије, Уметничког савеза Русије (ТСХР), Кинеске академије скулптора (ISSO-Пекинг) и осталих сарадника организујем Прво српскобијенале уметности под именом ,,МЕФЕСТУВ'' на територији Републике Србије.
У даљем раду ће бити одржане изложбе у државама уметника који су учествовали на симпозијуму. Каталоге радова насталих на симпозијумима потписују највећи српскии инострани историчари уметности. Све ће медијски бити пропраћено од стране телевизија и радио станица. Уметничка дела са овог симпозијума биће изложена унаредним годинама у државама уметника који су учествовали на симпозијуму и самим тим ћемо промовисати наш пројекат.
Оснивач и организатор симпозијума „Вукадиновић“, дописни члан Међународне академије за културу и уметност. Ђорђе Вукадиновић+38162638311
БИОГРАФИЈЕ АУТОРА- Дејан Деки Миливојевић
Дејан Деки Миливојевић је рођен 1967. године у Јагодини.
Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.
Излагао је на 14 самосталних изложби у Београду, Бечу, Торонту, Сарајеву, Мостару, Параћину и Златибору.
Учествовао је у више од 50 колективних изложби и био учесник бројних ликовних колонија и симпозијума у земљи и иностранству.
Добитник је награде „Свети Лука“ за допринос култури у Звечану 2023. године.
Представник је Србије у пројекту Европске уније „Art of Balkan“.
Као слободни уметник живи и ствара у Јагодини.
Контакт: 063/8353 757
Мејл: dekimilivojevic@yahoo.com
Instagram: @milivojevicdeki
Facebook: Dejan Deki Milivojevic
БИОГРАФИЈЕ АУТОРА- Нађа Миливојевић
Нађа Миливојевић рођена је 1997. године у Јагодини. Дипломирала је и мастерирала на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку Примењено сликарство.
Докторске студије уписује 2020. године на Факултету примењених уметности у Београду, у оквиру студијског програма Примењена уметност и дизајн.
Запослена је на Факултету примењених уметности у звању истраживача – приправника на предмету Сликарске технике.
Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.
Приредила је четири самосталне изложбе и била учесник преко 30 колективних изложби, ликовних колонија и радионица.
Добитница је прве награде на Ликовном салону младих у Новом Пазару 2023. године.
Живи и ствара у Београду.
Контакт: 065/207 83 53
Мејл: nadjamilivojevic1@gmail.com
Instagram: @nadjolinah
Facebook: Нађа Миливојевић
Нада Вујичић рођена је 1987. године у Сомбору. Дипломирала је и мастерирала на Правном факултету у Новом Саду. Током живота, истраживала је различите технике цртања и сликања, док у последње две године интензивно ради и ствара у области употребне керамике и осликавања свиле, са циљем истраживања поља креативности у оквирима предмета који су део нашег свакодневног живота. Живи и ради у Београду.
Немања Вујчин рођен је 1989. Године. Студент је Академије уметности у Новом Саду. Изложба “Портрети глумаца” у Галерији Привредне коморе Војводине је његова прва самостална изложба.
